AI-uvod

Playing a video (Stop)

	AI-uvod by DraganaMB Feb 13 2024 221 views Access to Canvas (Publicity) Everyone may post stickies	URL	x
Link	Copy this HTML code and paste to your blog to link to this canvas.
Embed lino	Copy this HTML code and paste to your blog to embed this canvas.

Вештачка интелигенција (енг. Artificial Intelligence, AI) је дисциплина која се бави развојем програма који својим могућностима остављају утисак интелигентног понашања.

Активности су утемељење у дисциплинама као што су: математика, информатика, рачунарство и роботика.

Област је повезана са дисциплина које се баве разумевање интелигенције: неуронаука, филозофија и уметност социологија, право и етика

Није свако облик интелигентног понашања заснован на вештачкој интелигенцији (пример сензори покрета)

Пример употребе сензора: сензори близине

Пример вештачке интелгицније:камера која препознаје лице особе

Услед недостатка финансирања, након првог таласа развоја вештачке интелигенције наступила је и такозвана прва зима вештачке интелигенције (услед ограничених капацитета рачунара и мањка расположивих података).

Један од занимљивих и подстицајних догађаја у историји вештачке интелигенције десио се 1997. године када је систем DeepBlue компаније IBM успео да победи у игри шах светског велемајстора Гарија Каспарова.

Систем AlphaGo компаније Google DeepMind скоро 20 година касније, 2016. године је победио светског шампиона Ли Седола у игри го.

Капацитет машина да пронађу одговор на питање постављено на енглеском језику је 2011. године приказао систем Watson копманије IBM у квизу Jeopardy! Watson могао да обради 500 GB садржаја у секунди, тј. око милион књига.

2012. године Google X тим је креирао програм који може да препознаје мачке на сликама. Овај програм је видео преко 10 милиона слика за 3 дана и научио да распознаје мачке.

1950. године, енглески математичар Алан Тјуринг наговестио је почетак развоја области која је данас позната као вештачка интелигенција.

Неколико година након ове велике идеје, 1956. године, еминентни научници окупили су се на конференцији у Дартмуту, која је трајала чак месец дана, са жељом да дефинишу истраживачке циљеве и протоколе у овој области, која је добила и званично име вештачка интелигенција.

Први талас вештачке интелигенције трајао је до почетка 70.година прошлог века. У овом таласу појављују се програми:

-Logic Theorist, написан 1956. године, који је испитивао капацитете математичке логике и извођења закључака

-ELIZA, који је могао да симулира конверзацију са корисницима пратећи једноставна правила и конструкције у енглеском језику.

Тјурингов тест: Ако машина може да води комуникацију тако да човеку не ода утисак да разговара са машином, онда је треба прогласити интелигентном машином.

1957.г Франк Розенблат осмислио је перцептрон (он је основа данашњих неуронскх мрежа) , који је имао моћ да учи, доноси одлуке и преводи језике.

Рачунарски вид (енг. computer visiоn) је област вештачке интелигенције која се бави развојем алгоритама и алата који рачунарима дају могућност да визуелни свет разумеју попут људи.

Kaда је реч о анализи слика, најчешћи задаци су:

• класификација слике (која је врста објекта присутна на слици)

• детекција објеката (локализовање објеката и одговара на питање где се тачно објекти налазе на слици)

• сегментација слике (одређује тачан облик објеката који се појављују на слици)

MESSI lajk a boss

1.Савремена вештачка интелигенција.docx

Download (5.3MB)

За развој вештачке интелигенције је посебно значајан тренутак у којем су за комплексна

нумеричка израчунавања, уз процесоре са више језгара, почеле да се користе и

графичке картице , које су до тог тренутка биле

резервисане само за приказе сложене тродимензионе графике, укључујући видео-игре.

ПРВА ГРУПА

1.Рачунарски вид-задаци обраде видеа

1. Рачунарски вид- дефиниција и задаци анализе слика

5. Прва зима вештачке интелигенције

6. Шта се значајно десило 1997. и 2016.г?

7. Шта се значајно десило 2011. и 2012.г?

1. Шта се значајно десило 1950. и 1956.године?

2. Први талас вештачке интелигенције

3. Тјурингов тест

4. Идеја о перцептрону

5.Околности који заслужне за данашњи развој вештачке интелигенције

6. Шта све потпомаже данашњем развоју вештачке интелигенције?

7.Суперрачунари

1. Дефиниција вештачке интелигенције

2. Повезаност са другим наукама

3. Да ли је сваки облик интелигентног понашања заснован на вештачкој интелигенцији?

4. Наведи примере употребе сензора и примере употребе вештачке интелигенције

Историјски развој вештачке интелигенције

(да ли машина може да мисли)

Области вештачке интелигенције

Савремена вештачка интелигенција

Програмске парадигме

Савремена вештачка интелигенција

Када је реч о обради видеа, најчешћи задаци су

• задаци праћења објеката (праћење објеката у видеу у реалном времену)

• препознавање акција (препознавање и именовање акција која су присутне на видеу)

• одређивања положаја ( бави се препознавањем фигура људи у видеима у реалном времену и издвајањем свих кључних тачака њиховог скелета)

Примери програма вештачке интелигенције које су усмерени на решавање једног

конкретног задатка, рецимо, на играње шаха, превођење језика, сегментацију слика и

слично, кажемо да имају уску вештачку интелигенцију (енг. narrow AI).

Насупрот уској вештачкој интелигенцији налази се општа вештачка

интелигенција (енг. general AI). Програми ове групе би по својим капацитетима требало

да више приђу интелигенцији човека, да омогуће решавање мноштва разноврсних

задатака. По мишљењима водећих истраживача у дисциплини, програми овог типа су

још у својим зачецима и неће бити развијени у догледно време.

Суперинтелигенција (енг. superintelligence) је појам који означава интелигенцију већу

од интелигенције људи. Таква интелигенција би могла да нам помогне да решимо

проблеме попут глобалног загревања, обезбеђивања довољне количине хране или

проналаска лека за карциноме. Она би, хипотетички, могла и да се отргне контроли,

настави да се усавршава и на неке начине угрози човечанство.

Сингуларност вештачке интелигенције (енг. AI singularity) je теоријски концепт који

означава доминацију вештачке интелигенције над човековом интелигенцијом и

често се сусреће као тема у филмовима и књигама научне фантастике.

Поглед на вештачку интелигенцију из овог угла посебно интересује филозофе,

историчаре и истраживаче у области друштвених наука. О њима активно говоре и пишу

израелски историчар Јувал Ноа Харари и шведски филозоф Ник Бостром. Многе

дебате ових научника можеш пронаћи на Јутјуб-y.

3. Генеративна вештачка интелигенција је област вештачке интелигенције која се бави генерисањем садржаја попут слика, текста, аудио или видео записа. У последњих неколико година пробоји у овом пољу су импресивни.

ChatGPT је програм који је направио пробој у области генерисања текстуалних

садржаја. Он, у складу са инструкцијама корисника, такозваним промптовима, може да генерише одговарајући текстуални садржај.

Програм StableDiffusion, за разлику од ChatGPT-јa који генерише текст, на основу

инструкција генерише слике. Рецимо, све слике које су наведене ниже је генерисао овај програм.

4. Један од првих задатака у којем је опробана вештачка интелигенција је игра шах.

Вештачка интелигенција неретко треба да унапреди понашања и могућности

физичких објеката као што су роботи, индустријске машине, аутомобили, дронови,кућни апарати или медицинска помагала.

Обрада природних језика је област вештачке

интелигенције која се бави задацима у вези са разумевањем и генерисањем природног језика. Постоји преко седам хиљада језика и сваки од њих има неке

своје особености у погледу вокабулара, граматичких правила и значења.

најчешћи задаци су:

 класификација текстова(да ли текст припада некој категорији или не)

 препознавање именованих ентитета(препознавање неких делова текста који су релевантни за његову даљу

анализу. То су обично имена људи који се у њему појављују, датуми, геолокацијска имена... Те делове текста зовемо ентитетима.)

 машинско превођење(да садржај са једног језика квалитетно преведемо на садржај другог језика.)

 упитнички системи (питањем како пронаћи

конкретан одговор на задато питање.)

 сумаризација(Сажимање свих важних информација из више различитих извора)

 анализа говора(издвајају два задатка: записивање говора у форми текста, генерисање говора на основу текста. Важне су за развој персоналних асистената нпр. Siri)