Примери програма вештачке интелигенције које су усмерени на решавање једног
конкретног задатка, рецимо, на играње шаха, превођење језика, сегментацију слика и
слично, кажемо да имају уску вештачку интелигенцију (енг. narrow AI).
Насупрот уској вештачкој интелигенцији налази се општа вештачка
интелигенција (енг. general AI). Програми ове групе би по својим капацитетима требало
да више приђу интелигенцији човека, да омогуће решавање мноштва разноврсних
задатака. По мишљењима водећих истраживача у дисциплини, програми овог типа су
још у својим зачецима и неће бити развијени у догледно време.
Суперинтелигенција (енг. superintelligence) је појам који означава интелигенцију већу
од интелигенције људи. Таква интелигенција би могла да нам помогне да решимо
проблеме попут глобалног загревања, обезбеђивања довољне количине хране или
проналаска лека за карциноме. Она би, хипотетички, могла и да се отргне контроли,
настави да се усавршава и на неке начине угрози човечанство.
Сингуларност вештачке интелигенције (енг. AI singularity) je теоријски концепт који
означава доминацију вештачке интелигенције над човековом интелигенцијом и
често се сусреће као тема у филмовима и књигама научне фантастике.
Поглед на вештачку интелигенцију из овог угла посебно интересује филозофе,
историчаре и истраживаче у области друштвених наука. О њима активно говоре и пишу
израелски историчар Јувал Ноа Харари и шведски филозоф Ник Бостром. Многе
дебате ових научника можеш пронаћи на Јутјуб-y.