Playing a video (Stop)
Powered by Haskell (GHC 8.8.4 )

5. Можемо рећи да су за статус вештачке интелигенције каква је данас заслужне две важне

околности: велика количина доступних података и супериоран хардвер.

6. Интернет и веб као један од његових најважнијих сервиса омогућили су и да се велика

количина информација објављује и дели, попут вести, прича, научних радова,

коментара или видео-садржаја. Ту су и друштвене мреже и кориснички генерисани

садржаји који директно осликавају мишљења, ставове и емоције о разноразним

појавама.

7. У великим рачунским центрима на располагању су и суперрачунари, посебно

дизајнирани рачунари са великим бројем процесора, чије моћи обраде досежу и до

неколико стотина пета FLOPS-a.

Рачунарски вид је област вештачке интелигенције која се бави развојем алгоритама и алата који рачунарима дају могућност да визуелни свет

разумеју попут људи. Такви су, на пример, задаци препознавања објеката на сликама, разумевања њихових односа, препознавање боја и текстура, затим препознавање покрета, радњи и њихових карактеристика.

Kaда је реч о анализи слика, најчешћи задаци су:

1. класификација слике

2. детекција објеката

3. сегментација слике

1. 1950. године Алан

Тјуринг, енглески математицар наговестио је почетак развоја области која је данас позната као вештачка

интелигенција.

1956. године научници Џон

Макарти, Марвин Мински, Натанијел Рочестер и Клод Шенон окупили су се на

конференцији у Дартмуту, која је трајала чак месец дана, са жељом да дефинишу

истраживачке циљеве и протоколе у овој области. Она је тада добила и своје званично

име и први пут заиста представљена као вештачка интелигенција.

2.У првом таласу развоја вештачке интелигенције који је трајао до почетка седамдесетих

година 20. века, појавили су се први програми.

Први је био програм Logic Theorist, написан 1956. године, који је испитивао капацитете математичке логике и извођења закључака. Овај програм је успео да докаже 38 од прве 52 теореме кojе су наведене у чувеној књизи Принципи математике.

Програм ELIZA, који је могао да симулира конверзацију са корисницима пратећи

једноставна правила и конструкције у енглеском језику.

3. Мотивација за истраживања у пољу комуникације дошла је са предлогом Алана

Тјуринга да се интелигентним прогласе машине које могу да воде комуникацију

тако да човеку не одају утисак да разговара са машином. Овај тест је данас познат

као Тјурингов тест.

4. Идеја о перцептрону, основи данашњих неуронских мрежа, коју је 1957. године увео Франк Розенблат. У оптимистичним изјавама овог истраживача

перцептрон је имао моћ да учи, доноси одлуке и преводи језике, али је морало да

прође много времена да се ово и потврди.

5.

Услед недостатка финансирања, након првог таласа развоја вештачке интелигенције

наступила је и такозвана прва зима вештачке интелигенције. За овакав статус су

делимично заслужни и амбициозни пројекти чији су резултати изостали услед

ограничених капацитета рачунара и мањка расположивих података.

6.

Један од занимљивих и подстицајних догађаја у историји вештачке интелигенције десио

се 1997. године када је систем DeepBlue компаније IBM успео да победи у игри шах

светског велемајстора Гарија Каспарова.

Сличан ефекат на развој вештачке интелигенције је имао и систем  AlphaGo  компаније

Google DeepMind скоро 20 година касније, 2016. године, када је победио светског

шампиона Ли Седола у игри го.

7.

Са друге стране, капацитет машина да препознају и разликују објекте на сликама

демонстрирао је 2012. године Google X тим који је креирао програм који може да

препознаје мачке на сликама. Овај програм је видео преко 10 милиона слика за 3

дана и научио да распознаје мачке.

До данас, капацитет система за препознавање је знатно унапређен и у многим

применама такви системи дају прецизније одговоре од већине људи.

2. Ове активности имају утемељење у дисциплинама као што су:

 математика,

 информатика,

 рачунарство и

 роботика.

Због своје шире распрострањености, област је повезана и са свим другим дисциплинама

које се баве разумевањем интелигенције, као што су:

 неуронаука,

 филозофија и уметност

 социологија, право и етика.

1. Вештачка интелигенција је дисциплина која се бави

развојем програма који својим могућностима остављају утисак интелигентног

понашања.

ДРУГА ГРУПА

Програмске парадигме

Савремена вештачка интелигенција

1. Дефиниција вештачке интелигенције

2. Повезаност са другим наукама

3. Да ли је сваки облик интелигентног понашања заснован на вештачкој интелигенцији?

4. Наведи примере употребе сензора и примере употребе вештачке интелигенције

5.Околности који заслужне за данашњи развој вештачке интелигенције

6. Шта све потпомаже данашњем развоју вештачке интелигенције?

7.Суперрачунари

Савремена вештачка интелигенција

1. Шта се значајно десило 1950. и 1956.године?

2. Први талас вештачке интелигенције

3. Тјурингов тест

4. Идеја о перцептрону

Историјски развој вештачке интелигенције

(да ли машина може да мисли)

5. Прва зима вештачке интелигенције

6. Шта се значајно десило 1997. и 2016.г?

7. Шта се значајно десило 2011. и 2012.г?

Области вештачке интелигенције

1. Рачунарски вид- дефиниција и задаци анализе слика

AI-uvod-2