1. 1950. године Алан
Тјуринг, енглески математицар наговестио је почетак развоја области која је данас позната као вештачка
интелигенција.
1956. године научници Џон
Макарти, Марвин Мински, Натанијел Рочестер и Клод Шенон окупили су се на
конференцији у Дартмуту, која је трајала чак месец дана, са жељом да дефинишу
истраживачке циљеве и протоколе у овој области. Она је тада добила и своје званично
име и први пут заиста представљена као вештачка интелигенција.
2.У првом таласу развоја вештачке интелигенције који је трајао до почетка седамдесетих
година 20. века, појавили су се први програми.
Први је био програм Logic Theorist, написан 1956. године, који је испитивао капацитете математичке логике и извођења закључака. Овај програм је успео да докаже 38 од прве 52 теореме кojе су наведене у чувеној књизи Принципи математике.
Програм ELIZA, који је могао да симулира конверзацију са корисницима пратећи
једноставна правила и конструкције у енглеском језику.
3. Мотивација за истраживања у пољу комуникације дошла је са предлогом Алана
Тјуринга да се интелигентним прогласе машине које могу да воде комуникацију
тако да човеку не одају утисак да разговара са машином. Овај тест је данас познат
као Тјурингов тест.
4. Идеја о перцептрону, основи данашњих неуронских мрежа, коју је 1957. године увео Франк Розенблат. У оптимистичним изјавама овог истраживача
перцептрон је имао моћ да учи, доноси одлуке и преводи језике, али је морало да
прође много времена да се ово и потврди.