Због присуства великог броја врста птица, од којих су многе ретке и угрожене, ово подручје је увршћено у најзначајнија станишта птица у Европи- ИБА подручје. Из групе грабљивица, које су најугроженије птице, заступљене су врсте као што су: банатски соко, орао крсташ и орао кликташ.Делиблатска пешчара је проглашена за специјални резерват природе.Од 2002 године. Делиблатска пешчара налази се на прелиминарној листи Унеска као подручје изузетних природних вредности
Playing a video (Stop)
Powered by Haskell (GHC 8.8.4
)
Богатство флоре (билјног света) овог подручја се гледа у постојању од око 900 врста биљака, од којих су многе старе и ретке , као и врсте које су у свом распрострањеству ограничене на Панонску низију. Једино се овде, у односу на читав простор Србије налазе: банатски степски божур, Панчићев пелен, шерпет и Дегенова коцкавица. Своје станиште овде је нашло и 20 врста орхидеја. Природну аутохтону(Аутохтоне врсте су врсте неког географског подручја прилагођене условима живота у том подручју) шумску вегетацију предствљају шуме беле липе и крупнолисног медунца. Делиблатска пешчара је у вегетацијском смислу мешавина степе и шумо-степе, коју одликује мозаик травних, жбунастих и шумских станишта.
Делиблатска пешчара или Банатска пешчара, јединствена је пешчара у Европи, а налази се у југоисточном делу српске покрајине Војводине, у јужном Банату.
Специјални резерват природе се простире на површини од 34.829 хектара у четири општине: Ковин, Алибунар, Бела Црква и Вршац. Резервату припада и Ада Жилава (92 хектара) и део акваторије Дунава (акваторија представља израз којим се означава водена површина неодређене величине, на океанима, морима, језерима и рекама) . Простире се на север од Дунава у правцу југоисток северозапад , око 35 km у дужину и око 9 до 12 km у ширину. Рељеф је настао на лесној валовитој заравни наношењем слојева песка и наноса Дунава и околних река које су се потом деловањем ветра (Кошаве) обликовале у дине. Највиши врхови су Плуц (198 m) и Црни врх (192 m). Дебљина песка се креће од 5 до 30 m у ниском песку који је најближи Дунаву и где су надморске висине између 75 и 85 m, па све до 20 и 100 m у областима високог песка где су надморске висине од 100 до 135 m.
