IV4 ponedjeljak

منى سليمان عبدالله البشري

10. Rusija je bila najzaostalija država od svih velikih sila jer je njeno stanovništvo većinom bilo seosko stanovništvo, možemo reći da je Rusija bila agrarna zemlja. Rusijom je vladao car. Rusija u tom period još nije imala donešen ustav, kmetstvo je ukinuto, ali je i dalje po malo bio zastupljen feudalizam. Narod je bio nezadovoljan tadašnjim stanjem u zemlji. Nezadovoljstvo kulminiralo 1905. godine, car donio ustav, usledile brojne političke reforme. Rusija postala ustavna, parlamentarna monarhija. Car nije bio ograničen ustavom, pa je narod i dalje bio nezadovoljan.

         Tajra Katana IV-1

11.Ključni događaji koji su obilježili početak februarske revolucije:

• Car Nikolaj II Romanov je abdicirao i svu vlast prenio na privremenu vladu

•Okončana vladavina dinastije Romanov (jula 1918. likvidirana cijela porodica)

• Pojavila su se dva centra vlasti, Izvršni odbor Sovjeta i Privremeni izvršni odbor

12.

Privremena vlada se odlucila za nastavak rata i oslobadjanje politickih zatvorenika. Neodlucnost Privremene vlade, posebno njeno opredjeljenje za nastavak rata kao i odlaganje nagomilanih socijalnih pitanja, samo su dodatno povecali nezadovoljstvo naroda. Takodje, jedan od uzroka Oktobarske revolucije bile su privredne poteskoce.

Andrea Lucic IV-1

7.Nikolaj ll Romanov je sredinom marta abdicirao,a njegova porodica i on likvidirani 1918.godine.

Od marta 1917.godine nastaju dva centra vlasti.Jedan je Privremeni izvršni odbor(koji je obrazovala Duma),a drugi je Izvršni odbor Sovjeta (koje su birali radnici i vojnici).

Sveruski kongres sovjeta donio je važne revolucionarne dokumente: Dekret o miru,Dekret o zemlji,Dekret o vlasti,Dekret o nacionalistima.

Izgrađena moskovska podzemna željeznica,sagrađeni novi gradovi, podignute brane,prelazak stanovništva sa sela u gradove...

                             Anja Golubović IV-1

Грађански рат у Русији је вођен због сукоба између присталица бошљевичких власти и присталица старог режима, њихових противника.

Славица Дробњак 4-2

Pod uticajem Februarske revolucije car Nikolaj II Romanov je abdicirao, a u julu 1918. je ubijen sa svim clanovima svoje porodice. U Rusiji se pojavljuju dva centra vlasti Privremeni izvrsni odbor i Izvrsni odbor Sovjeta. Nakon Oktobarske revolucije svrgnuta je Privremena vlada, a obrazovan Sovjet narodnih komiteta pod vocstvom Vladimira Ilica Lenjina. Sovjetski kongres Sovjeta je donio 4 vazna dokumenta: Dekret o miru, Dekret o zemlji, Dekret o vlasti i Dekret o nacionalnostima. Rusija izlazi iz rata i 1918. u martu potpisuje mir sa Centralnim silama. Nedugo potom izbio je i gradjanski rat u Rusiji.

               Colovic Ugljesa IV2

1. Русија је била најзаосталија држава од свих великих сила јер је њено становништво већином чинило сељаштво, а њоме је владао цар на аустократски начин. Кметство је укинуто, али још увијек није донешен устав, због чега се и даље осјећа феудално уређење. Незадовољство народа које је кулминирало 1905. године огледа се у томе што високу стопу раста у индустријској и пољопривредној производњи (крај XIX вијека) није пратио бољи животни стандард.

1905. године цар је био приморан да донесе устав, и Русија је исте године постала уставна и парламентарна монархија, но ипак незадовољство народа је и даље било присутно због тога што уставом нису значајно ограничена царева овлашћења.

16. Poslije Februarske revolucije car Nikolaj II Romanov je abdicirao a u julu 1918. cijela porodica je likvidirana.Pojavljuju se dva centra vlasti-Privremeni izvršni odbor i Izvršni odbor Sovjeta.

Poslije Oktobarske revolucije svrgnuta je Privremena vlada i obrazovana nova-Savjet narodnih komesara na čelu sa Vladimirom Iljičom Lenjinom.Donjeto je nekoliko važnih revolucionarnih dokumenata:Dekret o miru, Dekret o zemlji, Dekret o vlasti i Dekret o nacionalnostima.Rusija izlazi iz rata decembra 1917.godine.Građanski rat je počeo neposredno poslije Oktobarske revolucije.

5. Сверуски конгрес совјета донио је 4 важна револуционарна документа:

1. Декрет о земљи,

2. Декрет о националностима,

3. Декрет о миру,

4. Декрет о власти.

Декрет о земљи дефинисао је однос нове владе према приватној својини.

Декрет о националностима је био процес преноса имовине из руку појединаца у корист државне моћи.

Декрет о миру подразумијевао је "мир без анексије" - односно без одузимања страних територија и без присилне материјалне или монетарне одштете од оштећених.

Декрет о земљи је прогласио укидање приватног власништва над земљиштем и успоставио искључиво државно власништво над њим.

3. Ekonomski, inflacija i nestašica hrane u Rusiji doprinijeli su revoluciji. Vojno, neadekvatno snadbijevanje, logistika i naoružanje doveli su do velikih gubitaka koje su Rusi pretrpjeli tokom Prvog svjetskog rata; ovo je oslabilo ruski pogled na Nikolaja II. Smatrali su ga slabim i nesposobnim da vlada.

Korupcija i neefikasnost bili su široko rasprostranjeni u carskoj vladi. Seljaci, radnici i vojnici su konačno ustali nakon što je ogromni pokolj u Prvom svjetskom ratu uništio rusku ekonomiju, kao i njen prestiž kao evropske sile.

Aleksa Cvijović IV-2

9.Lav Trocki bio je veliki revolucionar, izuzetan govornik i vođa naroda.O revoluciji je razmišljao na globalnoj razini, nije želio da se ograniči na jednu državu.Osnivač je crvene armije koja je od 1milion vojnika 1918.dostigla do 5 miliona za dvije godine.Zbog borbe da preuzme vlast biva izgnan u Tursku.1929.otvorio je Bilten opozicije u kojem je osuđuvao Staljinovo ponašanje i politiku.Dok 1937. u Meksiku osniva Četvrtu internacionalnu organizaciju.Predvodnik je ustanka u Petrogradu 1917.

3.

Krajem XX vijeka Rusija je bila najzaostalija drzava. Broj stanovnistva se povecao a zivotni standard je bio los, sto je dovelo do nezadovoljstva naroda. Glad, nemastina i oskudacija doveli su do brojnih strajkova. Vlada je htjela da nastavi rat, sto narodu nije odgovaralo. Ruski car Nikolaj II je abdicirao. Ovakvo stanje su odlucili da iskoriste Boljsevici, na cijem je celu bio Lenjin. Uz njega su bili Staljin i Trocki koji su se zalagali za revolucionarne promjene.

Masa Dragas IV3

18.Lav Trocki bio je briljantan um i kvaliten govornik.Imao je vodeću ulogu u revoluciji. Trocki je imao intelektualni viziju revolucije, prikazao je teorije kako preuzeti moc. Bio je najveci um u centralnom komitetu boljsevicke partije. Govorom kao oruzijem on je bio u stanju da dobije podrsku vecine. Osnivač je crvene armije koja se borila da preuzme vlast na zemlji od privremene vlasti i izlazi kao pobjednik iz gradjanskog rata. Organizator je oružanog ustanka u Petrogradu 1917. Bio je narodni komesar za spoljne poslove.

Ivana Vojinović IV-3

20.

Kongres je usvojio dekret o prelasku vlasti na sovjet predstavnika radnika, vojnika i seljaka.Dolazi do formiranja sovjeta narodnih komesara koja služi kao temelj za nastanak sovjetske vlade.Usvaja se Dekret o miru i Dekret o zemlji.Sukob oko prevlasti izmedju Boljševika i Menjševika.

Zečević Luka IV-3

6.

Poslednji ruski car je bio Nikolaj II Romanov. Car je sredinom marta 1917. godine u toku februarske revolucije abdicirao.Nekoliko dana kasnije, car i njegova porodica su uhapšeni i sprovedeni u Carsko selo(mjesto gdje se nalazila carska rezidencija). U julu 1918. godine vladavina Romanovih koja je trajala više od 300 godina okončana je tako što je čitava carska porodica(car Nikolaj, carica Aleksandra, četiri kćerke i sin) bila strijeljana. Njihova grobna mjesta nijesu poznata.

- Jana Đurović IV-1

7.

Doslo je do ukidanja Privremene vlade.Na celo drzave su dosli komunisti(boljsevici) koji su bili predvodjeni Lenjinom.

Sveruski kongres sovjeta donio je cetiri dokumenta.

Ognjen Lecic

Dekret o zemlji posluzio je za to da boljsevici dobiju veliku podrsku medju seljacima, kao I da navode seljake da odu sa fronta kada su culi da boljsevici dijele zemlju.

Dekret o miru je proglasavao momentalno povkacenje Rusije iz Prvog svjetskog rata I trazi da sve strane prekinu medjusobna ratna dejstva bez aneksije tudjih teritorija I zahtjeva za placanje ratne odstete.

Amin Harbic IV-3

16.

Poslije Februarske revolucije car Nikolaj Romanov je abdicirao i svu vlast predao tzv. privremenoj vladi koju su činili liberalni političari.

Nakon Oktobarske revolucije Sveruski kongres sovjeta sebe proglašava za najveću vlast u zemlji i donosi nekoliko revolucionarnih dekreta: Dekret o miru, Dekret o vlasti, Dekret o zemlji i Dekret o nacionalnostima. Dekretom o miru je u Brest-Litovsku Rusija sklopila mir sa Centralnim silama i izašla iz rata. Glavne promjene koje su boljševici donijeli neposredno poslije Oktobarske revolucije: banke i industrije su nacionalizovane. Zemljište je proglašeno društvenom svojinom, što je omogućilo seljacima da ga otmu od plemstva. Stanovništvo je u velikom broju prelazilo u gradove. Obrazovanje je doživjelo veliki uspon, a nepismenost je gotovo u potpunosti iskorijenjena.

Milić Sofija, IV-1

Posljednji ruski car bio je Nikolaj II Romanov. Tokom februarske revolucije 1917. godine, pod pritiskom naroda, car je abdicirao. Vlast je prenio na privremenu vladu i tako je okončana vladavina dinstije Romanovih koja je trajala 300 godina. Nakon silaska ja prijestola, nekoliko dana kasnije, carska porodica je uhapšena i odvedena u Carsko selo. 17. jula 1917. godine po naređenju boljševičke vlasti. Tamo su strijeljani Nikolaj II, carica Aleksandra, četiri ćerke i sin.

Milica Preradović, 15.

Do izbijanja revolucije u februaru 1917. došlo je zbog gladi, nemaštine i privrednog kolapsa koji su nepovoljno uticali na stanovništvo. Nezadovoljstvo se povećava ulaskom Rusije u rat, što se ogleda u izbijanju velikog broja štrajkova samo tokom prva dva mjeseca. Najveći je izbio u Petrogradu i prerastao u Februarsku revoluciju, kada je car pod pritiskom demonstranata bio prinuđen da abdicira i vlast preda privremenoj vladi.

Andrijana Mrdak 11.

17.

Građanski rat u Rusiji vođen je zbog pristalica starog režima, protivnika boljševičkih vlasti koji su odbili da se povinuju novim vlastima.

Ninković Jovana IV-1

16.

Revolucija u Rusiji sprovedena je 24.oktobra (6.novembra) 1917.godine. Revolucionari su prije svega svrgnuli Privremenu vladu koja je do tog trenutka upravljala Rusijom. Narednog dana, po izbijanju revolucije, objavili su da vlast u zemlji preuzimaju sovjeti radničkih, vojničkih i seljačkih predstavnika i ujedno je formiran Sovjet narodnih komesara na čijem se čelu nalazio Lenjin. Time je uspustavljen prvi komunistički režim u istoriji i u potpunosti je okončan prethodni način vladavine.

Sveruski kongres donio je četri revolucionarna dokumenta:Dekret o miru, Dekret o zemlji, Dekret o vlasti i Dekret o nacionalnostima.

Dekretom o miru Rusija je sklopila primirije sa centralnim silama u Brest-Litovsku i izašla iz Prvog svjetskog rata.

Revolucijom je ukinuto veleposjedničko vlasništvo nad zemljom, radnici su dobili kontrolu nad proizvodnjom i stvorena je sovjetska vlada.

Tatjana Rabrenović

Opredeljenje privremene vlade da nastavi rat i odlaganje rešavanje nagomilane problema izazvali su veliko nezadovoljstvo u narodu.To je povod početka oktobarske revilucije

Pitanja za obnavljanje:

1. 10. Opisati stanje u Rusiji neposredno prije izbijanja revolucije 1917.

2. 11. Nabrojati ključne događaje koji su obilježili početak revolucije u februaru 1917.

3. 12. Zašto je izbila revolucija u oktobru?

4. 13. Objasniti razliku između februarske i oktobarske revolucije

5. 14. 19. Objasniti suštinu Lenjinovih dekreta

6. 15. Kakva je bila sudbina posljednjeg ruskog cara?

7. 16. 20. Kakve promjene su uvedene u Rusiji poslije izvođenja revolucije?

8. 17. 21. Zašto je vođen građanski rat u Rusiji?

9. 18. 22. Objasniti značaj Lava Trockog kroz najvažnije događaje iz video prezentacije