Playing a video (Stop)
Powered by Haskell (GHC 8.8.4 )

Традиционалне поделе нису довољно савршене. Имајући у виду тачку гледашта, односно позицију приповедача у односу на простор и време, приповедач може бити:

 

свезнајући приповедач, када су обухваћени најшири простор и време налик божанском. Приповедач као да лебди у простору и времену, полажући право на „све“ и на „увек“, као своје темељне одреднице. Пример су Хомерови епови, који временски обухватају деценије, а просторно готово цео до тада познати свет. Овакав начин приповедања је преовладавао је књижевности до 16—17. века, јер се до тада веровало да приповедач или песник представља врсту божијег гласа.5)

фиктивни приповедач, коме аутор директно или индиректно предаје реч. Овакво раздвајање омогућава аутору да искаже нека своја посебна мишљења и ставове, које сам лично не жели да каже.6)

неутралан објективни приповедач, подразумева свезнајуће ауторско приповедање. Аутор не полаже рачуна о изворима својих података, слободно, без препрека се креће по временској и просторној оси, улази у психологију, мисли и осећања јунака, остајући неприметан.7) Оваква тачка гледишта појачава драматику дела, јер се читалац суочава са догађајима заједно са личностима, а аутор најчешће укида друге елементе који ометају или успоравају драматичност радње, као што су описи или карактеризација личности.8)

ауторски приповедач, када аутор говори у своје лично име, исказујући своје мишљење и виђење. Најчешће се користи у есејима.Viktor

 Jedna od stilskih figura koju najviše zapažamo u ovoj pripovetci je hiperbola.

Hiperbola je stilska figura preuveličavanja. Metodom preuveličavanja književnici bude jaka osećanja kod čitaoca i stvaraju snažne utiske.

Anika

U srpskom jeziku imamo 6 glavnih oblika pripovedanja a to su:

-Monolog

-Dijalog

-Pripovedanje u 1. licu

(Kada lik govori sam za sebe.)

-Pripovedanje u 3. licu

(Kada posmatrac govori o dogadjajima u kojima nije bio ucesnik.)

-Hronološko pripovedanje

(Dogadjaji idu redom kako su se odvijali.)

-Retrospektivno pripovedanje

(Dogadjaji se opisuju obrnutim redosledom od proslosti ka sadasnjosti)

-Postoje i opis, pejzaz, enterijer, ekserijer i portret.

 

 

Irina

Postoje više tipova pripovedanja a neki od njih mogu biti:

-pripovedanje u prvom licu

-pripovedanje u drugom licu

-pripovedanje u trećem licu

U prvom licu pripovedamo tako što zapisujemo neke svoje lične doživljaje.Pripovedanje u prvom licu može biti u književnom svetu povereno različitim subjektima.U ulozi naratora može se naći i sam autor.Pripovedanje u drugom licu takodje,možemo sresti u oblikovanju književnog dela,ali nema toliko široke mogućnosti primene kao preostale dve forme.Pripovedanje u trećem licu najpribližnije može ispričati gledalac iz publike ili režiser.Dakle,ovaj vid pripovedanja pozdrazumeva priču ispričanu iz perspektive posmatrača,koji dogadjaje gleda sa strane i samim tim ce imati drugačiji pogled na situaciju koja se dešava.Jedna od osobina ovakvog načina pripovedanja je objektivnost,kao što je u prvom licu subjektivnost.

 

Nika

-Pripovedac je neutralno lice koje kazuje pricu.

-On je posrednik izmedju pisca i dogadjaja.

-Postoji vise vrsta pripovedaca:

Sveznajuci

(Kada su obuhvaceni najsiri prostor i vreme.)

Fiktivni

(Kome autor direktno ili indirektno predaje rec. Ovo mu takodje omogucava da iskaze svoje posebno misljenje.)

Neutralno objektivni

(Podrazumeva sveznajuce autorsko pripovedanje. On ne polaze racuna o izvorima svojih podataka.)

Fiktivni

(Kada autor govori u svoje ime i iskazuje licno misljenje.

 

 

Irina

Cela priča napisana je kroz humor i korišćena je hiperbola.

Primer:

“Onda mu oni skupe s plugova sve sto je gvozdeno na jednu gomilu, a on usuče nekolike breze pa sve poveze pa natakne na svoju kijaču.”

 

Hajdi

» monolog • muški rod Razgovor sa samim sobom; lit. deo drame u kome neko lice samo sa sobom govori i upoznaje slušaoce sa svojim duševnim stanjem i pobudama.

Oblici pripovedanja su:

- monolog - junak priča sam bez sagovornika

- unutrašnji monolog - misli junaka

- dijalog - razgovor izmedju dva junaka

- naracija - pripovedač prepričava neki događaj

- deskripcija - opisivanje izgleda junaka

Maja

Osnovna osobina književnog junaka:

 

1. Složenost lika.

2. Motivacija.

3. Unutarnji konflikti.

4. Razvoj lika.

5. Hrabrost.

6. Moralna ispravnost.

7. Sposobnost da se identifikujete s likom.

8. Utisak na druge likove.

1. Приповедач у првом лицу. Требало да буде особа која нам прича причу била је тамо када се све догодило, тако да претпоставимо да је универзум у којем се јавља исти у којем је тренутно приповедач.

2. Главни приповедач

Ово је вероватно најпопуларнији и најкоришћенији тип приповедача у првом лицу, јер је уједно и један од најинтуитивнијих и најједноставнијих: прича се објашњава са становишта особе која мора да прође кроз главни заплет приче , баш као што бисмо то учинили и у стварном животу када бисмо објаснили нешто што нам се догодило.

3.Приповедач у другом лицу Ову врсту приповедача карактерише објашњавање приче одређеној особи. Може се представити у епистоларном формату, као да је све састављено од писама упућених једном примаоцу, или као да је то стварни дијалог у којем један у основи говори, а други слуша, понекад чинећи да се чини да се одговара на питања која поставља слушалац.

Mia

Unutarnji monolog je književni postupak kojim pisac karakterizira lik njegovim vlastitim razmišljanjima, razgovor koji vodi sam sa sobom

Vukasin

МОНОЛОГ – јунак прича на глас, сам, нема саговорника (монолог се углавном јавља у драмским делима, јер се на сцени никако другачије не могу истаћи размишљања јунака, осим када он изговара на глас своје мисли пред публиком, без саговорника)

Vukasin

5.КЊИЖЕВНИ ПОСТУПЦИ: ХИПЕРБОЛА, ПАРОДИЈА (примери из "Међедовића")

2, 3. ОБЛИЦИ ПРИПОВЕДАЊА (навести све облике, пронаћи примере у приповеци "Међедовић")

1. ПРИПОВЕДАЧ (НАРАТОР) - у усменој и ауторској књижевности

4. ЈУНАК - карактеризација (Међедовић као пример)

Одлике прозног текста