Петар Петровић Његош II-4

13. Последње дело Петра Петровића Његоша (назив, година издања и место):

Njegoš je govorio italijanski, ruski, francuski, nemački, a pred kraj svog života pokazao je interesovanje za grčki, turski, latinski.

Nađa Milojković

Rodjen je 13. novembra 1813. godine u Njegušima (Crna Gora)

Umro je 31.oktobra 1851. godine.

Године 1844. изашла је песма "Мисао", док је 1846. изашао еп "Луча Микрокозма".

 „Gorski vijenac“ , „Lažni car Šćepan Mali“

Petar Petrović Njegos, bio je crnogorski vladika, pesnik i državnik. Rođen je 1813. godine na Njegušima, a školovao se prvo na Cetinju, zatim u manastiru Savina kod Herceg Novog. Bio je jedan od najvažnijih srpskih pesnika i napisao je poznato delo Gorski vijenac.

Петар Петровић Његош се школовао у манастиру у Цетињу, где је стекао основно образовање. Касније је наставио школовање у Србији, у Тополи и Београду, под покровитељством кнеза Милоша Обреновића. Образовање је наставио у Русији, где је упознао филозофију, књижевност и православну теологију, што је у великој мери утицало на његов књижевни и духовни развој.

Najvažniji učitelj bio je Sima Milutinović Sarajlija koji kad je došao u Crnu Goru je postao Petrov sekretar i mnoštvo znanja mu preneo.

Петар II Петровић Његош отпутовао је у Италију 1850. године због лечења туберкулозе. Боравио је у Напуљу, где је срео лекаре и неке културне људе, али није имао важније политичке сусрете. Лечење није помогло, па се вратио у Црну Гору, где је преминуо 1851. године.

Doneo je novac, crkvene odežde, oružje i druge poklone koji su ojačali njegov autoritet.

Njegoš je iz Rusije doneo inspiraciju za modernizaciju uprave, jačanje crkvene discipline i formiranje državnih institucija.Ruski model vlasti mu je poslužio kao primer za uspostavljanje Senata i drugih tela vlasti u Crnoj Gori. Doneo je ideju i podršku za osnivanje prve štamparije u Crnoj Gori (štamparija na Cetinju, osnovana 1833. uz rusku pomoć).

Petar Petrović Njegoš je bio pravoslavni vladika i vladar Crne Gore, kao i pesnik i filozof.

12. Одлазак у Италију. Разлог одласка и кога тамо среће?

11. Песме које је написао од 1847. до 1851.

8. Његошева дела која су изашла 1844. и 1846. у Београду:

7. Његош је био полиглота. Које језике је знао?

5. Најважнији учитељ Петра Петровића Његоша:

4. Школовање:

6. Шта је све Његош донео из Русије у Црну Гору?

3. Како је изгледао Његош?

2.Професија и титула:

1. Година и место рођења и смрти, порекло:

II-4

Петар Петровић Његош

Petar Petrović Njegoš preminuo je 31. oktobra 1851. godine u Herceg Novom. Smrt je nastupila kao posledica bolesti, najverovatnije tuberkuloze,kojom je bio zaražen poslednjih godina života. Njegova dela ostavila su dubok trag u srpskoj književnosti.

"Posvetu prahu oca Srbije", Njegoš je posvetio Karađorđu Petroviću jer je u njemu i Prvom srpskom ustanku video "izvi iskru" prvog organizovanog srpskog otpora nakon viševekovnog ropstva i mraka pod Turcima. On je Karađorđa svrstao među velikane devetnaestog veka kao što su Napoleon, Karlo, Bliher, vojvoda od Velingtona, Suvorov, Švarcenberg i Kutuzov. Iako potiče iz malog naroda, Crni Đorđe je, za Njegoša, neizmernom hrabrošću, postao simbol otpora i viteškog duha srpskog naroda, a pretnja i strah za porobljivača.

 Poslednje delo Petra Petrovića Njegoša je „Lažni car Šćepan Mali“, izdato 1851. godine u Beču.

Kako je izgledao Njegoš?

Bio je visok čovek, snažne gradje, imao je crnu kosu, guste brkove i bradu. Nosio je crnogorsku narodnu nošnju. Pogled mu je bio oštar, a držanje ponosno, što prilici vladaru i pesniku.

Година 1847. година је изузетно важна у историји српске књижевности јер је те године објављено дело "Горски вијенац" Петра Петровића Његоша.