4/3 закони и стандарди

Еколошке катастрофе погађају свет одувек, у већој или мањој мери, а у последњих

неколико деценија њихов број се повећавао, као и настале штете које, не само да

погађају становништво земље у којој се катастрофа догодила, већ и све оне које су на

било који начин повезане са њима. Еколошке катастрофе постале су саставни део

модерног друштва где сам човек, све више, директно или индиректно има утицаја на

исте.

Свака катастрофа, па тако и еколошка, представља процес који се

одиграва у неколико фаза:

1. природни/људски догађај;

2. дејство (катастрофа);

3. престанак дејства;

4. опоравак (након катастрофе)

Долазимо до закључка да је углавном човек крив за све еколошке

катастрофе, деловао он директно или индиректно. Морамо само да

постанемо свесни да загађивањем околине штетимо и сами себи. Ми смо

ти који зависте од исте те средине. Већини то само уђе на једно и изађе

на друго уво али морамо да се тргнемо док не постане превише касно да

ишта можемо да променимо.

Ивона Јовичић

Закони заштите животне средине

- Законом се уређује интегрални систем заштите животне средине којим се обезбеђује остваривање права човека на живот и развој у здравој животној средини.

- Системи заштите животне средине чине мере, услови и инструменти за:

1) одрживо управљање, очување природне равнотеже, разноврсности и квалитета природних вредности

2) спречавање, контролу, смањивање и уклањање свега што угрожава животну средину.

- Јачање свести о значају заштите животне средине обезбеђује се кроз систем образовања, јавног информисања и популаризације заштите животне средине.

Ленка Савић 4-3

 • Ниво загађености ваздуха прати се мерењем концетрација следећих загађујућих материја: сумпор диоксид, азот диоксид и оксиди азота, олово, бензен, угљен моноксид, приземни озон, арсен, кадмијум, жива..., инструментима за аутоматско мерење и/или узимањем узорака и њиховом анализом.(1)

 Шта се не мери?

 Оно што се не мери, односно изостави, прилоком контроле квалитета ваздуха у неким станицама јесу суспендоване честице. Познате су као,, невидљиве убице из ваздуха".

 Те честице су саставни део прашине, мање су од 10 микрометара и представљају смешу дима, чађи и киселине, уз тешке метале попут олова, никла и арсена, а настаје као последица комбинованог утицаја грејања, саобраћаја и инустрије.(

Teoдора Марковић 4-3

Проблеми заштите животне средине

Загађивање је еволуирало са напретком цивилизације од минималног

загађивања ваздуха.

Извори загађења животне средине и њених елемената

могу бити: природни и вештачки (антропогени). Природни извори су сви

процеси које се одвијају у биосфери мимо воље човека (вулкани,

земљотреси, космичка прашина). Вештачки (антропогени) су продукти свих

људских делатности (вађење и обрада минералних сировина, термо и

нуклеарне електране, пољопривреда, индустрија, саобраћаја, туризма и

других активности као што су: спорт, рекреација и загађивачи из

домаћинства).

Загађење ваздуха и његове последице могу бити локалног и глобалног

карактера (све више је присутан). Локално загађење је везано за уже

подручје (град, индустријски комплекс).

Као највећи загађивачи сматрају се следеће индустријске гране.

Загађивање водених ресурса је свака човекова активност која умањује

употребљивост воде као ресурса.

Највећи загађивачи површинских вода су: нафта и њени деривати,

производи хемијске индустрије, отпадне воде индустрије, градске отпадне

воде из канализације, и депоније индустријског комуналног отпада.

У нашој земљи вода је углавном загађена деловањем човека – људског

фактора.

Фактори еколошке кризе: урбанизација, индустријализација, пораст

становништва, ширење градова и других насеља довели су до угрожавања

(земљишта) а нарочито пољопривредног земљишта. Постоје три начина

угрожавања земљишта: деградација (деструкција), загађивање и искључење

из коришћења (што је једнако уништењу), обрушавање обала услед поплава

и одношење земљишта-његово нестајање у долини пловних река.

Последице загађења земљишта су: загађивање воде, загађивање засађених

култура, немогућност обнове биљног покривача и сушење шума.

Тина Воларевић

Европски зелени договор

Европски зелени договор је наша нова стратегија раста – за раст који даје више него што одузима. Показује како

трансформирати наш начин живота и рада, производње и коришћења, тако да живимо здравије и своје пословање

учинимо иновативним. Сви можемо бити укључени у транзицију и сви можемо имати користи од прилика. Помоц́и

ц́емо нашој економији да постане глобални лидер тако што ц́емо се кретати први и брзо се кретати. Одлучни смо да

успемо због ове планете и живота на њој – због природног наслеђа Европе, биодиверзитета, наших шума и мора.

Показујући остатку света како да буде одржив и конкурентан, можемо убедити остале земље да се крећу са нама.

Европски зелени договор пружа мапу пута са активностима за јачање ефикасне употребе ресурса преласком на

чисту, кружну економију и заустављање климатских промена, поврат губитка биолошке разноликости и смањења

загађења.

Зелени договор уводи механизам праведне транзиције, као и Фонд за праведну транзицију, како би

се подмирили већи трошкови енергетске транзиције за оне регионе и државе чланице које се више ослањају на угаљ или друга фосилна горива која припадају великим загађивачима.

Јелена Илијев

Стандарди за депоније

На депонијама смећа стварају се велике количине штетних гасова. У

Турској се налази највећи број оваквих депонија.

У нашој земљи се налази на хиљаде дивљих депонија од којих је 164

општинских званично пријављено где има већина ђубрета. Међу овим

депонијама нема неке велике разлике јер је суштина иста, односно

загађење и опасност по животну средину исти.

Већина депонија на које одлази прикупљени отпад у Србији не

задовољава санитарне потребе што значи да штетне и опасне

материје завршавају у земљишту, биљкама и животињама, ваздуху који

удишемо, води коју пијемо, храни коју једемо...

Нешто што видимо као решење овог проблема се огледа у већем улагању

у инфраструктуру и скупљање ђубрета, оштрије казне за оне који отпад не

одлажу на тачно предвиђена места за то, подизање свести о значају

животне средине и величини овог проблема.

Миљан Рашић

Животна средина и/или екологија

 Разлика између екологије и (заштите) животне средине

▪ Шта је екологија?

- Екологија је биолошка дисциплина која проучава односе између живих бића и

спољашње средине, као и између живих бића међусобно.

- Она се бави биолошким проблемима опстанка карактеристичним за све

организме на Земљи.

- Оснивачем екологије као биолошке дисциплине сматра се чуввени енглески

биолог Чарлс Дарвин,родоначелник науке о органској еволуцији.

- Како је предмет изучавања екологије животна средина, екологија се може

схватити и као наука о облицима борбе за опстанак у најширем смислу. [1]

   ▪ Шта је то животна средина?

- Животна средина је све оно што чини околину људског бића

- Она је укупна комбинација свега ван људског организма укључујући ваздух, воду

и земљу, као и сва остала биолошка бића. [1]

▪ Заштита животне средине:

- је дисциплина која настаје као реакција на искоришћавање Земље, једине

планете погодне за живот човека, до крајњих граница њених могућности.

Разлика између екологије и науке о животној средини:

▪ Пошто су дефиниције животне средине и екологије уско повезане, оне су често збуњујуће и сматрају се истим.

▪ Међутим то су два сасвим различита и удаљена концепта.

▪ Наука о животној средини има за циљ да утврди унутрашње и спољашње факторе који утичу на животну средину и организме који живе у њој у потрази за решењима проблема животне средине.

▪ Док екологија за циљ има да разуме животне процесе, адаптацију, дистрибуцију и биодиверзитет.

Закључак:

▪ На основу наведених информација долазимо до закључка да је јако битно разликовати појам екологије и појам животне средине.

▪ Како би што више људи разумело разлику између ова два појма потребно је претходно добро разумети и схватити горе наведене дефиниције.

Софија Николић IV/3

Пластика је део свакодневног живота.Постоји више врста пластике у зависности од састава, различиту пластику користимо на различите начине.Седам типова пластике које највише користимо су:PET, HDPE,PVC, LDPE,PP,PS.

Пластика се при рециклажи одлаже у канте жуте боје.

                            Сања Николић 3-3