4/3 различите технологије

-Под отпадом се подразумева сваки материјал или предмет који

настаје у току обављања производне, услужне или друге делатности,

предмети искључени из употребе, као и отпадне материје које

настају у потрошњи и које са аспекта произвођача, односно

потрошача нису за даље коришћење и морају се одбацити.

Отпад се дели на више начина:

Према саставу

Према месту настанка,

Према токсичности.

Огромне количине одбаченог материјала остају неискоришћене, што представља

велики економски и енергетски губитак.

-Депоније су постојења где се врши коначно одлагање и прерада тј.

трансформација отпада његовим укопавањем у земљиште или

одлагањем по површини.

Тамара Симић

У поређењу са производњном папира из сировог дрвета, уштеди се до 75% енергије,

50% процесне воде, и смањи 75 do 95% загађење ваздуха, ако се као сировина

користи стара хартија. [2]

Рециклирањем 1 тоне папира се чува око 17 дрвећа и 380л бензина, око 26500 литара

воде.

За прављење папура од дрвећа потребно је око 40% више енергије, а загађење

ваздуха је око 90% више него употребљеног папира. [3]

Једно домаћинство годишње троши количину папира добијену 6 стабала.

Рециклажом половине светске производње папира сачувало се 800.000 квадратних

метара шума.

Dunja Niksic 4/3

Кратко и јасно, зелена технологија представља начин прављења и добијања ел. уређаја, а све у циљу спречавања даљег загађења животне средине.

Стандардне батерије су велики загађивачи. План је да се уместо литијум-јонских батерија користепрототипи метанолских ћелија, које би трајале дупло дуже.

Међу пионирима у производњи уређаја који се заснивају на принципима одрживости су дефинитивно Немци.

Из године у годину, сведоци смо рапидног прогреса на технолошком пољу. Међутим, с порастом броја становника на планети и њиховим потребама, неопходно је технологију спојити са одрживошћу, како бисмо осигурали ефикасност, функционалност и стабилност у даљем развоју.

Милица Јовановић

Рударство је једна од најстаријих грана индустрије, а бави се процесом

ископавања руда и припреме ископаних руда за даље коришћење у

индустрији и свакодневном животу.

У Србији се већ неки низ година залаже за одрживо рударство које

треба да представља будућност Србије.

Nедавно је отворен рудник бакра и злата “Чукару Пеки”, први рудник у

Србији у коме се примењују најсавременије технологије, које могу да

задовоље најстроже критеријуме заштите животне средине.Рударство и његова развијеност представља једну од

главних грана без која држава не може. Развијеније

рударство представља развијенију државу. Тежња ка

одрживом рударству у Србији може донети велике промене

како економске тако и о очувању животне средине.

Nikola Kostić 4-3

Смањење емисије штетних гасова

Штетни гасови су један од највећих проблема данашњице. Они се

испуштају кроз наше свакодневне активности нпр. вожња аутомобила.

Овакав тип загађења се назива аерозагађење. Аерозагађење представља

обавезно присуство штетних хемикалија или честица у ваздуху.

У ваздуху се често налазе и честице прашине, чађи, дима и отровних гасова које испуштају

аутомобили, фабрике итд. Уколико је ваздух много загађен у неком подручју ту људи и

могу оболети од разних болести попут астме и емфизема плућа.

Ово су последице све већих сеча шума и употребе моторних возила. Такође постоје

природни загађивачи попут ерупције вулкана, великих пожара итд.

Највећи извор загађења ваздуха у градовима представља аутомобилски саобраћај. Чак 60%

загађења потиче од аутомобила. Издувни гасови из аутомобила садрже 20% угљен-

диоксида. Неким врстама бензина се додаје и олово. Због тога долази до ефекта стаклене

баште и глобалног загревања.

Биљке губе хлорофил и мењају боју,

постепено им изумиру ткива и органи, заустављају се процеси

фотосинтезе и раста, на крају долази до сушења и смрти. Животиње

отежано дишу, оштећују им се дисајни органи и настају обољења као што

су бронхитис, астма и '''рак плућа'''. Нарочито тешке последице

аерозагађења трпи сам човек. Аерозагађење делује на два начина на

људе. С једне стране, живот у загађеном ваздуху је опасан, нарочито за

децу, старије и болесне особе. Штетне материје из ваздуха изазивају

многа обољења.

Посебну групу мера заштите ваздуха

представљају акције озелењавања простора у коме долази до аерозагађења. Подизање

зелених површина у виду паркова, дрвореда, живих ограда или травњака умногоме

поправља квалитет ваздуха у граду. Отпорно дрвеће и зељасте биљке од непроцењивог

су значаја за све становнике загађене градске средине. Оне непрекидно ставарју нове

количине кисеоника, троше штетни угљен-диоксид, упијају честице чађи и прашине,

својим зелеим крошњама упијају и велике количине Сунчевог зрачења, чиме се снижава

температура и стварају погоднији услови за живот. Такође оне смањују и градску буку,

која такође у неким деловима града може бити неподношљива.

Миленко Матић

Порастом свести јавности и влада,индустрија одеће примењује нове

технологије које пружају алтернативе штетним растварачима.Једна од

компанија која се служи таквим технологијама јесте “Левис”,који је

развио низ сопствених сложених поступака који искључују воду у

процесу прања и комбинују вишеструке кораке дораде прања.

Процењује се да нова технологија смањује употребу воде до 95% за

неке стилове прања,а од 2020. године је било планирано да тај

поступак покрива најмање 80% производње ове компаније.

Veljko Jelkic 4-3

ХЕМИЈА И ХЕМИЈСКИ

ПРОИЗВОДИ – ПОТРЕБА И

ПРОБЛЕМ

Утврђивање путање кретања одређених опасних хемикалија у животној

средини често је компликовано и то због саме чињенице да се исте те

хемикалије налазе у природи.

Дисперзија хемијских производа у природи се одвија кроз

неколико еколошких сегмената:

1. ВАЗДУХ

2. БИОСФЕРА

3. ЗЕМЉИШТЕ

4. ВОДА

ХЕМИЈСКИ ОТПАД

Хемијски отпад, у чврстом, течном или гасовитом

стању може да изазове нарушавање здравља

становништва.

Хемијске супстанце се сматрају опасним уколико

су запаљиве (имају способност сагоревања и могу

узроковати пожаре), корозивне (изазивају корозију

челика и повреде опасне по здравље услед

екстремних киселих или базних

својстава)

ВРСТЕ ОТПАДА:

ИНДУСТРИЈСКИ ОТПАД, ПОЉОПРИВРЕДНИ ОТПАД, ОТПАД ИЗ

ДОМАЋИНСТВА, МЕДИЦИНСКИ ОТПАД

Најбољи начин елиминисања хемијског отпада је наравно да уопште и не долази до

његовог настанка.

Рециклирање је у суштини поновна примена корисних материја или њихово издвајање из

хемијског отпада.

Хемијски отпад може постати мање штетан применом физичке, хемијске или биолошке

прераде.

Одлагање се може вршити површинским депоновањем

течног или полутечног хемијског отпада у јамама (није

пожељан метод финалног одлагања), убризгавањем у

дубоке поџемне бушотине, а тачка финалног одлагања

хемијског отпада су и даље депонијска поља.

Широм света, око 400 милиона метричких тона опасног

хемијског отпада настане у периоду од једне године.

Михаило Живковић

Чистија производња прехамбрених производа и пића

Очекује се да ће се светска популација у наредном периоду повећати за више од милијарду

људи.

Научни и технолошки развој револуционише производне системе, комуникације и потрошњу широм

света.

Ова ситуација је покренула низ глобалних изазова који угрожавају будућност наше планете.

Климатске промене, губитак биодиверзитета, нагомилавање отпада, исцрпљивање ресурса

(вода, фосилна горива, итд.) и модификација природних екосистема су неке од последице главних

антропогених активности.

Глобални системи производње, прераде, транспорта и потрошње хране су одговорани за 25%

укупне емисије гасова стаклене баште, 60% губитка копнених биодиверзитета, 33%

деградираних земљишта, прекомерна експлоатација 20% водоносног слоја ресурса, као и

прекомерна експлоатација 90% комерцијалних морских врста.

Спречавањем неефикасног коришћења ресурса и избегавањем непотребних

генерисања отпада, организација може имати користи од смањења оперативног отпада.

Чистија производња се најчешће примењује на специфичну компанију или производне процесе,

међутим, може се применити и током животног циклуса производа, од иницијалне фазе

пројектовања до фазе потрошње и одлагања.

На пример, већина производа хране и пића су кварљиви производи, што имплицира потребу

укључивања система и технологије за очување који омогућавају безбедну комерцијализацију

хране. Заиста, процеси конзервације су некада били фаза са највећом водном потрошњом

енергије у целој прехамбреној ндустрији.

Младен Јовић