Животна средина и екологија
Животна средина, човекова околина или окружење представља насељени део Земљиног простора на којим је могућ опстанак живих
бића.
Животну средину чине: атмосфера, хидросфера, литосфера, земљиште и организми.
Чувајмо нашу природу и животну средину јер нам она даје живот и веру у бољу будућност, за наша покољења.
Милена Чупић
Депонија представља место, локалитет,
за одлагање отпадних материјала.
Данас, депонија представља и центар за
управљање отпадом као секундарном сировином.
Депонија се пројектује тако да задовољава потребне услове за спречавање загађења земљишта, подземних и површинских вода, ваздуха.
Прихватање отпада на депонију врши се по процедури која обухвата следеће
поступке:
1) испитивање отпада за одлагање;
2) проверу усаглашености;
3) проверу на терену - лицу места
Ана Дубљевић
Зелена технологија
Технологија заштите животне средине или зелена технологија, позната и као чиста технологија, је примена једне или више наука о животној средини, зелене хемије, праћења животне средине и електронских уређаја за праћење, моделирање и очување природне средине и ресурса, као и за сузбијање негативних утицаја по људе.
Шта уређај чини зеленом електроником или зеленом технологијом? Ове машине су дизајниране да поступно минимизирају употребу енергије и имају мање утицаја на животну средину. То не значи само да апсорбују мање електричне енергије од електричних утичница. Заиста зелена електроника садржи материјале и користи производне процесе који су мање енергетски интензивни од традиционалних метода, а чак користе и обновљиве и природне материјале кад год је то могуће.
Софија Коцановић 3-7
Ваздух је нешто што нам је неопходно за живот.
Провера квалитета ваздуха нам говори колико је он загађен.
Загађујуће супстанце које се мере:сумпор диоксид, азот диоксид, угљен моноксид, озон , олово, бензен...постоје 6 категорија оцене квалитета ваздуха: 0-50 добар квалитет ваздуха
51-100 умерено добар
101-150 ваздух који је нездрав за осетљиве групе
151-200 нездрав
201-300 веома нездрав
300+ опасан
Надлежност над државном мрежом за праћење квалитета ваздуха на
нивоу Републике Србије има Агенција за заштиту животне средине.
Загађен ваздух није ваздух, а ваздух је нешто што нам је неопходно, ако
овако наставимо јавиће се доста више здравствених проблема који ће
прећи у смртне случајеве.
Милица Гроздановић
Проблеми заштите животне средине у Србији
Основни проблеми са којима се Србија суочава:
1. Загађење ваздуха
- највећи загађивачи ваздуха: енергетски објекти, објекти црне и обојене металургије, индустрија пластике, гвожђа, гуме, целулозе и папира...
2. Загађеност река и језера
3. Загађење пијаће воде
-највећи загађивачи: нафта, производи хем. индустрије, градске отпадне воде канализације...
4. Дивље депоније
-највећи проблем је што се налазе на непланским местима, у близини насеља и што загађују ваздух, земљиште, а самим тим подземне воде
5. Загађење земљишта
начини угрожавања земљишта: деградација,загађивање и искључење из коришћења, обрушавање обала услед поплава
Исидора Пешић
Еколошке катастрофе представљају катастрофе које крећу из природног окружења и изазване су најчешће људским активностима.
Оне могу бити природног или антропогеног фактора, односно, могу се поделити према томе да ли је човек утицао на ту катастрофу или природа.
Неколико највећих еколошкох катастрофа су изазване од стране човека, а то су:
1. Нуклеарна несрећа у Чернобиљу
2. Изливање нафте у Мексичком заливу
3. Несрећа у хемијској фабрици у Италији
Данас, са свим загађењем, можемо рећи да само човек утиче на стварање еколошких катастрофа јер он изазива саму природу.
Наталија Лончаревић
Загађење пластиком је велики глобални проблем.
Ствар са пластиком је та што се јако споро разграђује.
Док нека јабука се разгради у пар дана,пластичној кеси треба и до 100 година.
Истраживања говоре да се пластика налази и у човековој крви.
Овај проблем покушавају да реше бројне организације.
Владине или невладине(организације) веома мали учинак остављају на планету. Смећа је све више, многе реке су пуне пластике.
Највећу штету претрпи човек, заједно са флором и фауном око њега.
Мирко Касалица
Сат за нашу планету је акција која је први пут одржана 2007.
године, а покретачи ове идеје били су WWФ (World Wide
Fund For Nature) и партнери. Акција је обележена
симболичним гашењем светла на сат времена у Сиднеју.
Наредне, 2008. године, многи градови широм света
прикључили су се акцији и од тада почиње њен раст.
Маша Петровић
